VETERINARSKA KLINIKA

O KLINICI USLUGE O NAMA SAZNAJTE VIŠE KONTAKT

RUPTURA KRANIJALNOG KRUCIJALNOG LIGAMENTA Ruptura kranijalnog (ili anterijornog) krucijalnog ligamenta (CCL) je najčešći ortopedski problem kod pasa. (Slika 1) Za razliku od ljudi gde je trauma primarni uzrok ove bolesti, uzrok rupture CCL-a kod pasa je multifaktorijalan. Bez obzira na uzrok rupture, suština je u nestabilnosti kolenog zgloba čija je posledica niz kaskadnih reakcija. U kaskadne reakcije spadaju sinovitis, degeneracija zglobne rskavice, razvoj periartikularnih osteofita, kapsularna fibroza, povreda medijalnog meniskusa, (Slika 2 i 3). Progresivni osteoarthritis je krajnji rezultat rupture CCL-a bez obzira na tretman, ipak, brzina i stepen ovih promena se mođe redukovati ranom hirurškom intervencijom.

Slika 1. Artroskopski izgled parcijalne rupture k. krucijalnog ligamenta.

Slika 2 i 3. Otvoren koleni zglob sa osteoartrozom Uzroci Roptura CCL-a može da bude akutna i hronična. Akutna rupture je obično traumatska i refleksija je originalne funkcije ovog ligamenta, a to je stabilizacija pokreta kolenog zgloba. Akutna povreda je najčešće rezultat hiperekstenzije ili interne rotacije zgloba koji najčešće nastaju kada pas upadne u rupu, bude zarobljen u ogradi ili prilikom naglog okreta, odnosno menjanja pravca. Padovi i skakanje su također mogući uzroci povrede , onda kada sile nadjačaju jačinu ligamenta. Mogući uzroci hronične bolesti su: slabljenje strukture ligamenta, gojaznost, konformacione anomalije ekstremiteta, imuno-medijatorske bolesti. Predispozicija Bilo koji pol, starost ili rasa mogu da imaju ovu bolest. Kod mačaka je nešto manja pojava nego kod pasa. Hronična bolest se javlja kod pasa između 5 i 7 godina starosti.Tipičan primer je ženka, ugojena i loše kondicije. Akutna bolest se uglavnom javlja kod pasa ispod 4 godine starosti i tipičan primer je hiperaktivan pas velikih rasa. Rase sa najčešćom pojavom bolesti su: Bernski planinski pas, Bulmastif, Čau-čau, Nemački ovčar, Zlatni retriver, Labrador retriver, Rotvajler, Bernardinac itd. Simptomi Zavise od prirode bolesti (akutna ili hronična), i da li se radi o komletnoj ili parcijalnoj rupture. U zavisnosti od toga, simptomi se kreću od suptilnog šepanja do jako ozbiljnog. Akutne povrede često prati ne spuštanje noge, odnosno šepanje prilikom koga životinja ne nosi svoju težinu. Šepanje se obično smanji za 3 do 6 nedelja, posebno ako se radi o životinji lakšoj od 10 kg. Kod životinja ove veličine se nekada može i razmatrati o samo konzervativnom načinu tretmana. Međutim kod svih većih rasa,a vrlo često i kod ovih manjih, šepanje se ponovo vraća nakon određenog perioda i gotovo nikada se ne vrati prvobitna atletska funkcija zgloba. Degenerativna bolest se dalje razvija progresivno i pored osteoartritisa dolazi i do drugih komplikacija, kao što su:atrofija mekih tkiva, ruptura CCL-a drugog ekstremiteta, smanjena funkcija zgloba, povrede medijalnog meniskusa, tibijalna rotacija i kranijalna luksacija zgloba. Faktori rizika Faktori rizika uključuju velike, ugojene, neaktivne pse. Posebnu rizičnu grupu predstavljaju životinje koji su učesnici, zajedno sa vlasnicima, sindroma "ratnog vikenda" (povremena, nenormalna aktivnost, inače neaktivnih životinja). Kada potražiti pomoć veterinara Kada treba posetiti veterinara? Treba ga posetiti što pre, odnosno čim primetite prvu promenu u načinu hoda ili sedenja vašeg ljubimca. Bolest može imati dugu istoriju pre nego što primetite vidljive simptome. Ne pokušavajte lečiti vašeg ljubimca sami, izgubićemo dragoceno vreme! Ovo nije bolest koja je jednostavna za lečenje, zato vodite računa i prilikom izbora stručnog lica.

Pregled, testovi Životinja se pregleda u hodu različitog intenziteta, a zatim u mirovanju. Posle toga sledi kompletan klinički pregled, ortopedski pregled i neurološki pregled, da bi smo isključili konkurentne bolesti i postavili sumnju da se radi o rupture CCL-a. Zatim se rade specifični testovi za ovu bolest, a to su test kranijalnog povlačenja i tibijalni kranijalni test sabijanja. Konačna dijagnoza se postavlja rendgenogramom. Snima se koleni zglob u neutralnim i stres pozicijama, što je dovoljno da se potvrdi dijagnoza i isključe ostale konkurentske bolesti.(Slika 3). Tretman Konzervativni tretman tretman u ranoj fazi podrazumeva: mirovanje, upotrebu lekova koji smanjuju zapaljenje i bol, i fizikalnu terapiju. Ova faza traje u proseku između 6 i 8 nedelja.U fazi koji sledi posle inflamatorne faze životinja se stavlja na poseban tretman. Smanjuje se težina, koriste se lekovi koji imaju hondroprotektivno dejstvo, lekovi za smanjenje bola i inflamacije, i fizikalna terapija. Ova terapija ima uspeha kod pasa koji su ispod 10-15 kg telesne mase, i često se funkcija zgloba odvija normalno, međutim ovim ne rešavamo nestabilnost zgloba i progresivnu sekundarnu degenerativnu bolest. Hirurški tretman podrazumeva preko 300 operativnih tehnika, koje se dele na intrakapsularne i ekstrakapsularne, odnosno unutar i izvan zgloba.. Procenat uspešnosti svih tehnika je podjednak. Dosad se nije odvojila tehnika koja bi se smatrala najboljom za rešavanje ove bolesti i čija bi uspešnost bila 100%.

Slika 3. Lateralni radiogram kolena sa zglobnom efuzijom, koja je posledica rupture CCL-a.

Najčešće intrakapsularne tehnike za stabilizaciju kolena su "Over-the-top" procedura,"Under-and over" tehnika,"Paatasama" tehnika, Artroskopsko postavljanje grafta (Slika 4): Slika 4. Artrotomija sa postavljanjem grafta Većina ovih tehnika se danas ređe koristi jer su povezane sa izraženijom postoperativnom artrozom oboleleog zgloba u poređenju sa ekstrakapsularnim tehnikama. Najčešće ekstrakapsularne tehnike za stabilizaciju kolena su:"Lateral fabellar suture stabilization( LSS)" - Lateralna stabilizacija pomoću šava oko fabele (Slika 5), Transpozicija fibularne glave (Slika 6), "TPLO" tehnika(Slika 7).     Slika 5. Postavljanje lateralne proteze koja se učvršćuje za fabelu i tibijalnu krestu "LSS" je tehnika izbora u našoj praksi, kojom smo postigli jako dobre rezultate. Procenat uspešnosti koji smo postigli je ohrabrujući, imajući u vidu broj pacijenata koji se uspešno oporavio i procente koji su navedeni u radovima o ovoj bolesti.     Slika 6. Radiogram transpozicije fibularne glave Slika 7. Radiogram kolena nakon TPLO tehnike Bez obzira na tehniku stabilizacije, potrebne je inspekcija celog zgloba, prilikom koje se vrše određene korekcije i pregled meniskusa. Ukoliko postoji povreda meniskusa, vadimo ga parcijalno ili totalno.

Potencijalne komplikacije makon tretmana Komplikacije su vezane za opštu anesteziju, hirurško zarastanje rane, naknadna povreda meniskusa, i naknadna rupture CCL-a drugog kolena. Fizikalna terapija i dalji režim Uspešnom procentu oporavljenih pasa u našoj praksi, pored same hirurške tehnike, u velikoj meri zahvaljujemo pravilno sprovedenim periodom oporavka. Oporavak u velikoj meri zavisi od discipline vlasnika i otvorenosti životinje za saradnju. U našoj praksi je fizikalna terapija u postoperativnom periodu koncipirana tako što deo vežbi odrađujemo zajedno sa vlasnikom u našoj praksi, a ostatak vežbi vlasnik obavlja kod kuće. Vlasnik dobija plan vežbi, u kojem je pored opisa vežbi predviđeno i mesto da se upiše šta je od zadatih vežbi odrađeno. Na taj način vežbe se rade svakodnevo i vlasnik i životinja imaju stalnu obavezu, a ne slobodnu opciju, a veterinar stalan nadzor. Sve ovo rezultira bržim vraćanjem u funkciju zgloba i funkcija zgloba je kvalitetnija. Na duže staze problem se na ovaj način rešava brže i bezbolnije. (Slika 8).

Slika 8. Najnoviji radovi ukazuju na neophodnost fizikalne terapije u ortopediji i neurologiji, čime je ova oblast ušla u "top 3" oblasti u medicini ljudi i životinja.