Veterinarska Ambulanta Novak


	VETERINARSKA KLINIKA

Fizikalna terapija

Ciljevi fizikalne terapije su poboljšanje i održavanje funkcionalnih sposobnosti bolesnih, povređenih i zdravih životinja. Selekcija pravilnog tretmana je neophodna da bi rezultat terapije bio dobar i dugoročan

Fizikalna terapija životinja se primenjuje pre svega kod ortopedskih i neuroloških problema kao dopuna hirurškom, konzervativnom tretmanu ili kao tretman sam za sebe. Terapija je bitna i za sportske pse, kao i starije pse u cilju održavanja optimalne funkcije. Metodi koji se koriste za fizikalnu teraiju životinja su terapeutske vežbe, masaža, elektro terapija, ultrazvuk, hidro terapija, krio terapija…

Pre terapije je bitan pregled. Pregled ima za cilj određivanje funkcionalnog nivoa i prirodu problema. Nakon pregleda se pristupa izradi terapeutskog plana. Plan se izvodi iz postojećeg problema, trenutnog funkcionalnog nivoa, opreme i znanja terapeuta, individualnih odlika pacijenta i vlasnika.

Fizioterapija u ortopediji

Idealno bi bilo izvoditi terapiju na pacijentima koji ne osećaju jak bol. Nažalost to se retko dešava. Najčešći uzroci bola su vezani za zglobove, kosti, mišiće, tetive, ligamente ili kombinaciju. Manifestacije ortopedskih problema su, bol, kontrakture, ukrućenost, abnormalan hod… Svi ovi problemi za vraćanje u normalnu ili približno normalnu funkciju zahtevaju dug rehabilaticioni period.

Ukratko o najčešćim ortopedskim problemima:

Ruptura kranijalnog krucijalnog ligamenta

Fizikalna terapija kod ovih pacijenata započinje u preoperativnom period. Nastavlja se u posteoperativnom period. Terapeutski plan zavisi između ostalog i metoda sanacije rupture ligament ( TTA, TPLO, LSS…), zatim starosti, rase, stanja meniskusa, trajanja bolesti…

Fizikalna terapija je korisna i u akutnoj fazi kao dopuna konzervativnog tretmana. Na taj način se smanjuje bol, otok, zapaljenje, redukuje atrofija mišića, održava opseg pokreta… Tehnike koje se koriste su masaža, istezanje, krioterapija, elektroterapija, ultrazvuk…

Luksacija patele

Fizioterapija može da bude dopuna konzervativnom tretmanu ili hirurškom tretmana. Kod ove bolesti terapeutski plan zavisi od stepena luksacije, starosti, trajanja bolesti, tretmana…

U ranom postoperativnom toku akcenat je na kontrolisanim šetnjama, krioterapiji, vežbama u sagitalnom planu. Zatim se uvodi elektro terapija, ultrazvuk, vežbe propriocepcije, hidroterapija.

Stabilnost zgloba se postiže između ostalog i rekvizitima za trening balansa.

Osteoartritis

Osteoartritis je čest kod pasa i značajno utiče na aktivnost psa. Otežano kretanje uz stepenice, na ravnom, sedanje, ustajanje, šepanje su najčešći simptomi. Osteoartritis se vrlo često nalazi na više zglobova što kretanje životinja dodatno otežava.

Fizikalna terapija u značajnoj meri pomaže ovim pacijentima. Ciljevi su smanjenje bola, poboljšanje opsega pokreta životinja, bolja funkcionalnost.

Najčešće se uz medikamente koristi u sklopu fizikalne terapije masaža, istezanje, vežbe, elektroterapija, ultrazvučna terapija, hidroterapija i akupunktura.

Gubitak telesne mase igra vrlo bitnu ulogu za postizanje cilja. Tako da u okviru terapije vlasnici dobijaju i preporuke za ishranu svojih ljubimaca.

Vežba pasivnog pokreta omogućava bolji pokret zgloba.

Frakture

Fizioterapija u slučaju fraktura zavisi od tipa fracture, načina fiksacije, nivoa oporavka. Prezicna uputstva za vlasnika kojih će se pridržavati kući su veoma bitna za siguran oporavak pacijenta.

Ciljevi fizikalne terapije su podrška procesu zarastanja kosti, održavanje i poboljšanje opsega pokreta, preveniranje kontraktura i poboljšanje mišićne mase i funkcionalnosti ekstremiteta. U akutnoj fazi nakon operacije indikovana je krioterapija, lagana masaža i pasivni pokreti. Nakon zadovoljavajućih rezultata u zarastanju kosti, uvode se terapeutske vežbe i hidroterapija. Uočavanje bilo kakavih mogućih komplikacija na vreme je vrlo bitno.

Tetive, ligamenti i povrede mišića

Najčešće tretirana oboljenje se odnose na patologiju tetive bicepsa, trauma na tetivama, ligamentinma I mišićima. Fizioterapija se vodi paralelno uz medicinsku terapiju. U slučaju hirurških zahvata bitni faktori su koliko dugo je period imobilizacije i kada je sigurno da se počne sa mobilizacijom povređene regije. Ova tkiva zahtevaju oprez prilikom povećenje inteziteta tretmana i pažljivo praćenje ishoda.

Fizikalna terapija u neurologiji

Rehabilitacija neuroloških pacijenata zahteva saradnju terapeuta, životinje i vlasnika da bi se adekvatno ostvario terapeutski plan. Ovi pacijenti su veoma često paralizovani ili u bilo kom smislu njihova funkcionalna sposobnost je ugrožena. Terapija traje dugo i često je progres gotovo nevidljiv u određenim periodima. Sve su ovo faktori koji obezhrabruju vlasnika i depresivno utiču na psihu životinje. Zadatak terapeuta je da dobrom komunikacijom sa životinjom i vlasnikom uticaj ovih faktora svede na minimum.

Nervni sistem se dosta sporo oporavlja, tako da je vrlo bitno ne odustati od terapije suviše rano. Pravilna terapija kod ovakvih pacijenata u zavisnosti od problema može da izazove čudo.

Vrlo bitno je ne dozvoliti vlasnicima da se osećaju sami pred izazovima kao što je manuelno pražnjenje bešike…

Intervertebralna bolest diska

Fizikalna terapija kod ovih pacijenata počinje odmah nakon operacije ili je sastavni dio konzervativnog tretmana. Postoperativna rehabilitacija obuhvata osnovne radnje, kao što su okretanje pacijenta, održavanje suvog ležaja, monitoring pražnjenja. Asistirano stajanje i šetnja se ohrabruje već jedan dan nakon operacije. Pasivni pokret i blaga masaža su poželjni što ranije u zavisnosti od oporavka pacijenta.

Fizikalna terapija se nastavlja uz uključivanje ostalih tretmana bar do perioda kada se životinja može kretati nezavisno.

Degenerativna mijelopatija

Degenerativna mijelopatija je progresivna degenerativna bolest kičmene moždine. Najčešće se pojavljuje kod Nemačkih ovčara i Kolija. Simptomi su progresivan gubitak koordinacije, ukrštanje zadnjih nogu tokom hoda s vremena na vreme, slabost zadnjih nogu. Bolest ne prati bol. Ta činjenica je jako dobra s gledišta fizikalne terapije jer nam omogućava aktivnu rehabilitaciju odmah nakon postavljanja dijagnoze.

Fizioterapija može da uspori napredovanje bolesti i održavati funkcionalnost i mišićnu masu i izdržljivost.

Fibrokartilogeni embolizam

Fibrokartilogeni embolizam je prouzrokovan problemom snabdevanja kičmene moždine krvlju. Bolest karakteriše akutni nastanak. Odnosno akutna paraliza

Terapeutski protokol kod ovog problema je identičan onom sa bolesti diska. U ovom slučaju jedini tretman ovoga stanja je fizikalna terapija i treba je početi što pre.

Prebacivanje težišta je jedna od terapeutskih vežbi koja se koriste u terapiji ovog problema.

Povrede perifernih nerava

Povrede perifernih nerava su: prekid nerva, oštećenje, tumori, ishemijske bolesti, trauma… Najčešće povrede su na brahijalnom pleksusu, n.ischi, n. radialis. Prognoza i trajanje terapije zavise od jačine povrede. Fokus terapije je na stimulaciji nerva i održavanju mišićne mase.

Uz samu terapiju se upotrebljavaju i mnogi potporni tretmani.

Lumbosakralna stenoza, cauda equina sindrom

Lumbosakralna stenoza je hronično neurološko oboljenje. Ovaj sindrom uzrokuje nekoliko poremećaja. S patofiziološke tačke gledišta radi se o traumi nerava u lumbosakralnoj vezi. Uobičajen rezultat je atrofija mišića. Cilj fizikalne terapije je preveniranje atrofije, održavanje funkcije postoperativno. Fizikalna terapija je i sastavni deo konzervativnog tretmana. Važan segment terapije je smanjivanje bola i zapaljenja koje je posledica ove bolesti. Fizikalna terapija se uglavnom sastoji od elektroterapije, masaže, istezanja, terapeutskih vežbi. Aktivna terapija zavisi od trenutnog statusa životinje i napredovanja. Terapijski izazov su sportski psi i njihov oporavak i povratak u aktivnost koju su imali prethodno.

Fizikalna terapija u sportu

Fizikalna terapija je veoma bitna u radnom delu života pasa koji se koriste kao sportski psi. Najčešće su to službeni, radni,psi, psi za lov, agility… Fizikalna terapija pored tretmana povreda koje su česte zbog zahteva pred koje se stavljaju ovi psi ima ulogu i u pripremi pred aktivnost. Na ovaj način psi ostvaruju bolji učinak na takmičenjima i učestalost povreda je manja.

Individualni trening program se pravi nakon analize pokreta, potreba psa i očekivanja vlasnika.

Preventivna briga je veoma bitan segment sportskog psa. Tu spada kao dodatak individualnom program i masaža, istezanje, zagrevanje, rashlađivanje, aquaterapija, uputstva za vlasnika. Metabolizam napetih mišića je loš. Napeti mišići utiču na pokrete u zglobovima ekstremiteta i kičme. Nepravilni pokreti dalje pojačavaju napetost mišića. Napetost uzrokuje je još napetosti i bola, smanjuje oprez i povećava verovatnoću povrede. Napet mišić se brzo umara, elastičnost je slaba, opseg pokreta je lošiji.

Fizikalna terapija prevenira "stress" povrede, poboljšava period oporavka i poboljšava kapacitet performansi.

Fizikalna terapija kod seniora

Fizikalna terapija ima veoma bitnu ulogu kod starijih pacijenata.

Nakon razumevanja primarne bolesti i mogućih sekundarnih komplikacija se pristupa pravljenju terapeutskog plana. Najčešći problem gerijatrijskuh pacijenata su prekomerna telesna masa, artitisi, kardiovaskularni problem, terapija bola…

Fizikalna terapija doprinosi održavanju fizičke aktivnosti, snage, smanjivanju mišićne atrofije, poboljšanju pokretanja zglobova, smanjenju bola.

gore